Unutrašnje dete predstavlja naš eho deteta koje smo nekada bili. Svako od nas ima svoju istoriju i svako je bio pod uticajem okoline, događaja i nama bitnih ljudi. Naše unutrašnje dete je sve ove stvari prikupilo i zadržalo. Sigurno su mnoge loše stvari odavno za nas prošle, ali našem unutrašnjem detetu nisu. One su za njega stalno prisutne. Ono će iznova i iznova doživljavati bol sve dok u potpunosti ne iscelimo tu povredu. Naš um je do sedme godine mnogo otvoren i nema racija koji bi dolazne informacije iz sredine procenjivao. Zbog toga, mi smo kao sunđeri i jako smo ranjivi. Dosta uverenja i stavova o tome šta “treba” i sta “mora” kodiramo u sebi, a to kasnije stvara naše igralište života. Oni će iznova stvarati našu realnost sve dok ih ne osvestimo. Mi sa ovim procesom gubimo svoju autentičnost. Kasnije postajemo krute mašine koje nisu u kontaktu sa svojom životnošću i radošću.
Kako život prolazi mi osnažujemo ta uverenja i stvaramo naše skripte o tome kako naš život “treba” da bude. Ove skripte ili šeme ćemo svuda sa nama nositi i samim tim postaćemo automatizovana bića bez spontanosti.
Zbog svega ovoga jako je bitno da se vratimo u momente kada smo stvorili te skripte i uverenja i da ih ispitamo. Za nas bi bilo oslobađajuće da prođemo ponovo kroz te događaje i da ih u potpunosti doživimo kako bi ih u potpunosti razrešili. Tada kada su te skripte i uverenja nastali mi smo bili mali i nismo imali resurse da se nosimo sa tim situacijama, ali sada kada smo odrasli mi smo spremni da se suočimo sa njima. Ako to ne uradimo ove šeme će oduzimati ogromnu količinu naše energije koju smo mogli da utrošimo u nešto što je za nas autentično.
Mi ne možemo naše skripte da promenimo jednostavno pričajući o njima ili ulagajući snagu volje kako bi se borili protiv njih. Te skripte su stvorene kako bismo preživeli. One sigurno neće lako odustati od svog zadatka. One će iznova i iznova da rade jednu te istu stvar kako bi osigurali taj opstanak. One znaju da su nekada uspele sa tim ponašanjem i uverenjem da nas sačuvaju. Pokušavaće i ubuduće da se ponavljaju kako bi osigurali naš opstanak.
Zato je neophodno da direktno razgovaramo sa tim skriptama i to jedino možemo ako se vratimo u događaj kada su one i nastale. Mi možemo da naše povređeno dete guramo dublje u podsvest uz pomoć medikamenta, alkohola, droge, seksa, posla… ali ono će uvek biti tu i težiti za našom pažnjom sve dok je ne bude i dobilo. Zato je jako bitno znati da se iza svih naših povreda i negativnih osećanja krije usamljeno dete kome je neophodna pažnja. Iza svih naših destruktivnih obrazaca i želja, duboko se nalazi neka naša čista i nevina potreba.
Svi smo mi pod uticajem naše okoline i okolnosti u kojima smo se nalazili, počevši od začeća pa sve do sada. Neki naši trenutni problemi čak posežu do duševnih nivoa kao što su na primer prošli životi.
Kada u potpunosti iscelimo naše unutrašnje dete, tada ćemo napokon doći u kontakt sa našim izvorom i sponatanošću koje nam svima sa rođenjem pripada. Tada postajemo svesni radosti življenja.
Autor: Miloš Kovačević