Veza između uma i tela
Od antičkih vremena se verovalo da su um i telo povezani i da je čovek jedinstveno psihofizičko biće, ali je tek u prošlom veku medicina prihvatila da snažni emocionalni doživljaji i stres mogu uticati na naše zdravlje. Jedan od najboljih dokaza povezanosti tela i uma je placebo efekat. Placebo efekat predstavlja fenomen koji može da se primeti npr. u nekim ispitivanjima određenog farmaceutskog leka. Kada se određenom broju ispitanika da lek koji je neutralan, i potom, posle određenog vremena kada se kod nekoliko osoba uoči poboljšanje, taj fenomen se naziva placebo efekat. Kod tih ispitanika se desilo poboljšanje u njihovoj bolesti iako nisu koristili nikakav lek za to. Samim tim što su verovali da uzimaju lek koji povoljno utiče na njihovu bolest je uticalo na to da se desi pravo poboljšanje. Isto tako povezanost uma i tela možemo da vidimo dok maštamo. Ako razmišljamo i maštamo o nekim uznemirujućim stvarima to će se sigurno ispoljiti na fizičko telo. Srce može ubrzano da kuca, disanje može da nam se ubrza ili uspori i krvni pritisak može da poraste. Um i telo su neraskidivo povezani i bez našeg tela ne bi mogli da doživljavamo emocije.
Kako nastaju psihosomatski poremećaji
Kada osoba ne može da obradi i da isprazni neka uznemiravajuća osećanja i nakupljen stres neko duže vreme, taj stres i osećanja će često pokušati da to postignu kroz tkiva i organe. Znači, psihosomatski problemi retko kada nastaju odmah, već nastaju kada osoba neko duže vreme ostaje sa nekom emocijom koja ne pronalazi način da se u potpunosti ispolji. Te emocije često imaju svoje korene u traumatičnim situacijama, ali i u načinu na koji osoba živi. Stalna emocionalna napetost, hronična anksioznost, unutrašnji konflikti, osećaj manje vrednosti, prenaglašena ambicioznost… mogu dovesti do psihosomatskih problema.
Razlika između psihosomatskih reakcija i psihosomatskih oboljenja
Psihosomatske reakcije se manifestuju tako što postoji samo privremeni poremećaj funkcije nekog organa, ali nema promene na samom organu. To može da bude: ubrzan rad srca, preterano znojenje, crvenilo na koži, hiperventilacija, vrtoglavica…
Psihosomatske bolesti nastaju kada se pojavljuju neke promene na organima. Tipične psihosomatske bolesti su: hipertenzija arterija, čir, bronhialna astma, povišen šećer, hipertenzija, hipotireoza i hipertireoza, migrene, ekcemi, bolovi u zglobovima, promene na koži…
Holonetics metoda i psihosomatski problemi
U Holonetics metodi smatramo da bi se bolest u potpunosti iscelila osoba mora da joj pristupi holistički. Ovo znači da osoba uvek prvo mora da se obrati lekaru klasične medicine i da uzme odgovarajuću terapiju koju mu lekar prepiše. Zatim bi trebao da promeni svoj način života, da promeni ishranu, da pronađe psihološku podršku i da isceljuje svoju bolest i na dubljim, duševnim nivoima. Holonetics metoda raspolaže sa dosta alata za rešavanje psihosomatskih problema i pružanju pomoći u tome.
Psiholog Torvald Detlefsen i lekar i psihoterapeut Ridiger Dalke, u knjizi ,,Bolest kao put”, govore da su veliki umovi iz oblasti medicine oduvek ukazivali na činjenicu da svaka bolest ima svoj dublji uzrok i da tek poznavanje i osvešćivanje tog uzroka vodi do istinskog izlečenja.
Autor: Miloš Kovačević